Nadam se da ste pročitali poslednj objavljeni tekst. Na redu je odgovor na drugo pitaje koje se odnosi na primenu meditacije u psihoterapiji. Tokom poslednjih nekoliko decenija se pojavio još jedan talas u psihoterapiji poznat pod imenom “Mundfulness”, iako bi bilo ispravnije označiti ovaj pristup kao “mindfulness meditation”. Još uvek mi nije poznato zašto su oni koji su ovaj pojam uveli u psihooterapju izostavili reč “meditation” iako je poreklo ovog potupka očigledno: dolazi iz Theravada budzma i originalan naziv je “vipassana meditation”.
Korišćenje pojma “mindfulness” bez navodjenja porekla dovelo je do sada do brojnih nejasnoća. Tako neki obučeni instruktori za primenu MBSR (mindfulness based stress reduction) objašnjavaju svojim kljentima da ovaj postupk potiče iz zen tradicije što ne odgovara istini. Osim toga ako se postupak izdvoji iz konteksta u kome je nastao, može doći do neželjene kolateralne štete kod onih koji se odluče da primenjuju tehniku bez dovoljno znanja o uticaju same tehnike na vežbača.
U neurologiji se već više od 100 godina predaje svakoj generaciji studenata medicine o plastičnosti mozga. Pritom se često koristi analogija mozga sa mišićima: ako se neki od telesnih mišića podvrgne intenzivnom treningu, on će se uvećati i postati bolje prokrvljen. Ako se vežba neki deo mozga, on će se isto tako uvećavati i postati bolje prokrvljen. To je naravno dobra vest, ali ona ima i svoju senku, taj deo mozga će rasti na račun okolnog tkiva!
Iz toga proizilazi da će svaka meditativna tehnika, ma kooliko bila korisna za meditanta, rezultirati na duge staze kolateralnom štetom koja eksponencijalno raste sa dužinom primene iste meditativne tehnike. Naravno ako pitate samozvane instruktore meditacije da li meditacija koju oni zastupaju može delovati štetno, odgovor će biti: “nije mi poznato da je neko imao bilo kakav štetan efekat od ove meditacije”, što obično učenici lakoverno prihvate i veruju da nema štetnih posledica.
Jednom je jedan od mojih meditativnih učenika posetio Evropski kongres iz psihoterapije i prisustvovao radionici o “mindfulness”. Kada je upitao voditelja radionice o mogućim neželjenim efektima, dgovor je glasio “nema ih!”
Ako neko posle čitanja ovog teksta poželi da meditira, preporučujem da se dobro obavesti o sledećem:
- Da li Vaš budući instruktor raspolaže temeljnim znanjem o funkcionisanju nervnog sistema?
- Da li je stekao znanje samo iz knjiga ili je bio učenik kod nekog majstora koji poznanje puteve ka vrhunskim stanjima svesti?
- Da li Vas majstor redovno meditera i da li upražnjava samo ograničeni broj meditativnih tehnika?
- Da li primenjuje meditativne tehnike shodno principima aktiviranja različitih delova mozga?
Ako na svako od ovih pitanja majstor odgovori pozitivno uz odgovarajuće obrazloženje, tada mu se može ukazati poverenje Ako su odgovori neodređeni ili mu treba vremena da pripremi odgovore, bolje potražite nekog mudraca koji zna sve puteve, umesto da eksperimentišete. Jednom sam se, pre mnogo godina , poigravao izračunavanjem broja godina koje su potrebne početniku na putu ličnog razvoja da bi bez pomoći pravog majstora dosegao spostveno vrhunsko stanje svesti i otkrio, da ako neko živi 800 godina može se tokom tog perioda osposobiti kad god poželi da se uvede u to blistavo stanje.
Samo retki srećnici su to postigli tokom jednog prosečnog ljudskog veka. Ako neko ovaj podatak smatra ohrabrujućim, onda neka krene sam u nepreglednu džunglu tradicije, znanja i iskustva, a ako neko hoće da stigne na vrh planine sigurno i brzo, onda mu treba vodić koji pznaje sve puteve i stranputice!
Srdačno
Vaš majstor
